Koreni organizovanog rada sa decom predškolskog uzrasta sežu u 1968. godinu. 01.09.1968.god. pri OŠ ”Dobrila Stambolić” počela je sa radom prva vaspitna grupa predškolske dece sa 30-oro polaznika. U vaspitnoj grupi deca su boravila pola dana a sa njima je radila kvalifikovana vaspitačica – Zora Jovanović.

Početkom školske 1976/77. god., pri školi se formira još jedna vaspitna grupa. Od tada se okuplja oko 60-ak polaznika godišnje i sa njima rade dve vaspitačice (Jovanović Zora i Jovanović Milinka).

Pomenute vaspitne grupe rade u sastavu Osnovne škole do 31.08.1980.god. kada se zvanično pripajaju  dečjem vrtiću ”13.oktobar”.

Na inicijativu Skupštine opštine i SIZ Dečje zaštite Svrljig i rešenjem skupštine  br. 325 od 21.09.1978.god. formiran je Dečji vrtić ”13. Oktobar”. Vrtić je počeo sa radom 01.11.1978.god. u novoizgrađenom objektu. Gradnja je koštala 6.880.920,oo dinara a za opremu su utrošena sredstva u iznosu od 1.410.130,oo dinara. Sredstva za izgradnju objekta obezbedile su optšinska i republička zajednica dečje zaštite.  1993.god. vrtić menja naziv u Ustanova za decu predškolskog uzrasta ”Poletarac”, a 2011.god. u Predškolska ustanova ”Poletarac”

U dečjem vrtiću prva vaspitna grupa celodnevnog boravka sa ukupno 29 polaznika počela je sa radom 21.11.1978.god. Grupu su pohađala deca  rođena 1974. i 1975. godine, a rad sa decom organizovale su vaspitačice Aleksić Sladunka i Aleksić Milenija.

11.12.1978.god. počele su sa radom još dve vaspitne grupe – starija vaspitna grupa koju su vodile vaspitačice Cvetković Gmitra i Miladinović Nadica i mešovita  jaslena grupa u kojoj su sa decom uzrasta do 3 godine radile medicinske sestre Đorđević Nikosava i Petković Slavica.

Skupština opštine Svrljig je u tom periodu za prvog direktora ustanove imenovala Gordanu Đorić, diplomiranog pedagoga. U toku tridesetdevetogodišnjeg rada na čelu ustanove bilo je nekoliko direktora: Milija Nikolić, kao v.d. direktora Ustanove, Gordana Đorić, pedagog, u periodu od 1978.god. do 1984.god., Miroslav Mitrović, nastavnik matematike, u periodu od 1984.god. do 2001.god., Milinka Jovanović, vaspitač-učitelj i profesor istorije, u periodu od 2001.god. do 2005.god, Milenija Lilić, vaspitač, u periodu od 2005.god. do 2009.god. i Dejan Miletić, strukovni vaspitač specijalista od septembra 2009.god. do danas.

O objektu

Dečji vrtić je projektovan i izgrađen kao kombinovana dečja ustanova sa ukupno raspoloživim prostorom od 975m² koji se sastojao od 6 radnih soba, fiskulturne sale, kuhinje, trpezarije, kotlarnice, vešarnice, kancelarija, garderobe, ostava, holova i ostalih pratećih prostorija. Tokom 2016.god. dograđene su još dve radne sobe sa pratećim prostorijama (110m²), a tokom radne 2019/2020 još tri radne sobe sa pratećim prostorijama (380 m²). Na taj način stvoreni su uslovi za kvalitetan vaspitno-obrazovni rad i funkcionisanje ustanove u skladu sa potrebama roditelja ilokalne zajednice.

Opremljenost vrtića audio-vizuelnim i didaktičkim sredstvima, materijalom i priborom za rad, kao i literaturom bila je u skladu sa tada važećim Pravilnikom o normativima prostora, opreme i sredstava za vaspitno-obrazovni rad u dečjim vrtićima.

Finansiranje vrtića u prvim godinama rada odvijalo se preko SIZ Dečje zaštite, a novac je korišćen za nabavku sredstava za rad i za lične dohotke zaposlenih.

Troškove ishrane finansirali su sami roditelji. Deca u celodnevnom boravku su dobijala po tri obroka dnevno (doručak, ručak i užinu), a obroci su pripremani u sopstvenoj kuhinji.

Kapaciteti ustanove – obuhvat dece

U prvoj godini rada predškolskim vaspitanjem bilo je obuhvaćeno 80-ak deteta u tri vaspitne grupe. Već u narednoj godini broj grupa je povećan na četiri, a u ustanovi je

boravilo oko stotinak dece. Valja istaći da je u prvim godinama rada, tačnije 1980. godine osim u objektu ustanove, vaspitno-obrazovni rad u zabavišnim grupama organizovan i na seoskom području pri Osnovnoj školi ”Dobrila Stambolić” – u selima Izvor i Burdimo sa ukupno 27 polaznika.

Obuhvat dece je tokom prvih decenija rada ustanove zavisio od potreba i interesovanja roditelja i u proseku svake godine u Ustanovu je bilo upisano 130-160 deteta a rad je organizovan u 4 do 6 vaspitnih grupa.

Vaspitno-obrazovni rad i stručno usavršavanje

Planiranje i realizacija vaspitno-obrazovnog rada u prvim godinama rada ustanove obavljana je na osnovu Osnova programa vaspitno-obrazovne delatnosti dečjeg vrtića i vaspitne grupe predškolske dece pri osnovnoj školi. Godišnji programi vaspitno-obrazovnog rada utvrđivani su na početku radne godine, a vaspitači su na početku svakog meseca radili svoje operativne mesečne planove po vaspitno obrazovnim oblastima. U planovima su osim sadržaja i zadataka često navođeni oblici, metode i sredstva rada. Tokom godina vaspitno obrazovni rad je prilagođavan promenama koje su se dešavale u sistemu vaspitanja i obrazovanja Republike Srbije. Osamdesetih godina prošlog veka prešlo se na tematsko planiranje na bazi Osnova programa  vaspitno obrazovnog rada sa decom uzrasta od 3 do 7 godina i Osnova programa vaspitno obrazovnog rada  sa decom uzrasta do 3 godine. Septembra meseca 1997.god. je počela primena novih Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja po modelu B. Godišnje planiranje je vršeno etapno po aspektima razvoja.

Vaspitno obrazovni kadar je kontinuirano radio na svom stručnom usavršavanju. U ustanovi su od početka rada primenjivani različiti oblici stručnog usavršavanja – preko stručnog veća, realizacijom uglednih aktivnosti, internog aktiva vaspitača, združenog aktiva vaspitača nišavskog okruga, združenog aktiva direktora i stručnih saradnika predškolskih ustanova, putem savetovanja, seminara, susreta radnika predškolskih ustanova.

Ostaće zabeleženo da je jedno od prvih predavanja 1979.god., realizovala vaspitačica Milinka Jovanović  na temu ”Planiranje vaspitno-obrazovnog rada”. Iste godine Dečji vrtić ”13 oktobar” bio je domaćin združenog aktiva vaspitača niškog regiona. Vaspitač Miladinović Nadica je obradila temu ”Analiza priručnika za rad na razvoju govora dece predškolskog uzrasta”, a Gordana Đorić, direktorka vrtića je obradila temu ”Funkcija slikovnice, dečjih listova i sličnih materijala u realizaciji zadataka ”Osnova programa vaspitno-obrazovne delatnosti”.

Nega, ishrana i preventivno zdravstvena zaštita

U prvoj godini rada vrtića  negu i preventivno zdravstvenu zaštitu dece planirale su i realizovale medicinske sestre polazeći od potreba dece, prateći  normativna akta koja su regulisala ovaj vid delatnosti. Već u narednoj godini uspostavljena je saradnja sa Domom zdravlja u Svrljigu, tako da je na prvom opštem roditeljskom sastanku doktor Slobodan Milanović, pedijatar, održao predavanje o zdravstvenoj zaštiti dece.

Saradnja sa porodicom

Od osnivanja bitno mesto u funkcionisanju  ustanove imala je saradnja sa porodicom. Ona se odvijala putem individualnih kontakata sa roditeljima, roditeljskih sastanaka na nivou grupa i na nivou Ustanove, kućnih poseta. Od radne 1983-1984.god. uvedene su novine, kao što je prikazivanje usmerenih aktivnosti roditeljima, sa ciljem da upoznaju sa načinom učenja dece u vrtiću, a od radne 1985-1986 god. uveden je novi oblik saradnje sa roditeljima – predavanja za roditelje.

Kulturna i javna delatnost, saradnja sa društvenom sredinom

Tokom godina mnogi pisci, pesnici, dramski umetnici su posetili ustanovu. Možemo se pohvaliti da je još daleke 1979.god. proslavljeni srpski pesnik, urednik ”Nevena” Miroslav Mika Antić bio gost ustanove, družio se sa decom, govorio stihove svojih pesama i poklonio vrtiću dve knjige: ”Plavi čuperak” i ”Garavi sokak”. Iste godine deca iz vrtića imala su priliku da gledaju predstavu pozorištanca ”Puž” Branka Milićevića Kockice.

Godinama unazad ustanova je obavljala kulturnu i javnu delatnost, sarađivala sa društvenom sredinom realizujući predstave za decu, priredbe za roditelje, obeležavajući 8. mart, Novu godinu, dan osnivanja ustanove, Uskrs, Dečju nedelju, Vukovu nedelju, Božić, dan Sv. Save, sarađujući pri tome sa lokalnom samoupravnom, lokalnim ustanovama i institucijama, privatnim preduzetnicima koji su često finansijski i materijalno pomagali ustanovu.